Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Изабране сентенце » Остало » Признање стране судске одлуке
Признање стране судске одлуке
ПРИЗНАЊЕ СТРАНЕ СУДСКЕ ОДЛУКЕ
Уз захтев за признање стране судске одлуке мора бити приложена у оригиналу или у овереном препису са потврдом „apostille“ која гласи на француском језику, снабдевено клаузулом правноснажности и извршности.
Из образложења:
У првостепеном поступку је утврђено да је предлагач поднела предлог за признање пресуде страног суда и то Вишег суда у Крушевцу, бр. 07/1407 од 9.05.2007. године, којим је разведен брак између ње и противника предлагача. Чланом 81 Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља, прописано је да ће се страна судска одлука признати ако је подносилац захтева за признање поднео одлуку страног суда чије се признање тражи у изворнику или овереном препису, преведено од стране овлашћеног преводиоца и потврду надлежног органа страног суда, односно другог органа по правноснажности те одлуке по праву државе у којој је донешена уз услов узајамности сходно чл. 93 ст. 2 истог Закона. Чл. 3, 4. и 5. Конвенције о укидању потврда легализације страних јавних исправа, закључене због укидања потребе дипломатске и конзуларне легализација страних јавних исправа, једина формалност која може да се захтева за потврду веродостојности потписа је својство у које је потписник исправе поступио и у случају потребе истоветности печата или жига којим је та исправа снабдевена јесте стављање потврде из чл. 4 ове Конвенције издате од стране надлежног органа оне државе од које иста потиче осим ако је таква исправа ослобођена легализације. Потврда се ставља на саму исправу или на њен додатак и мора бити саображена обрасцу („apostille“) приложеног уз Конвенцију. При том наводи које она садржи могу бити састављени на неком другом језику али наслов „apostille“ мора бити сачињен на француском језику. Произилази да би се учинила испуњеност услова за признање стране судске одлуке мора бити приложена уз предлог у оригиналу или овереном препису са потврдом „apostille“, а сходно чл. 3, 4 и 5 исте Конвенције. С обзиром да је предлагач у предметној правној ствари имала пуномоћника – адвоката и да није доставила страну судску одлуку са клаузулом правноснажности или потврдом „apostille“ или одлуку о овереном препису, то је првостепени суд, сходно чл. 87 Закона о решавању сукоба Закона са прописима других земаља и чл. 103 ст. 6 ЗПП у вези чл. 30 ст. 2 ЗПП, одбацио предлог предлагача, као неуредан.
Другостепени суд налази да су неосновани жалбени наводи предлагача да су у конкретном случају испуњени услови за признање стране судске одлуке, будући да је предлагач доставила суду пресуду страног суда у овереном оригиналу и овереном преводу, да је доставила потврду да на страну пресуду чије се признање тражи није изјављена жалба и да је иста правноснажна 14.07.2007. године, али да нису испуњени услови за признање стране судске одлуке, будући да нису испуњени услови из чл. 87 Закона о решавању сукоба Закона са прописима других земаља, као и услови из чл. 3, 4 и 5 Конвенције о укидању потребе легализације страних јавних исправа („Службени гласник ФНРЈ“ додатак бр. 10/62). Наиме, према чл. 4 ст. 2 исте Конвенције наслов „apostille“ мора да гласи на француском језику. У конкретном случају не гласи на француском језику, те су неосновани жалбени наводи предлагача да је једина формалност која може а не мора да се заснива за потврду веродостојности је тзв. „apostille“, будући да он мора да гласи на француском језику, а сходно наведеној одредби Конвенције.
Из изнетих разлога, сходно чл. 387 ст. 1 тачка 2 ЗПП, одлучено је као у изреци.
(решење Вишег суда у Крушевцу, Р3.бр. 10/2010 од 02.12.2010. године и решење Апелационог суда у Крагујевцу, ГЖ.52/11 од 21.01.2011. године)