Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Парнични поступак » Р 19.12 сукоб надлежности
Р 19.12 сукоб надлежности
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД КРАГУЈЕВАЦ
Број: Р-19/12
Дана: 25.07.2012. године
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Драгијане Дробњак, председника већа, Надежде Видић и Росе Терзић, чланова већа, у правној ствари тужиоца Р. Г. из П., чији је пуномоћник М. Р., адвокат из Ч., против туженог ПД „Е.“ К. и С. В. из Ч., чији је пуномоћник А. Ј., адвокат из Ч., ради накнаде штете, вредност спора 12.295.394,48 динара, одлучујући о сукобу надлежности између Вишег суда у Чачку и Основног суда у Чачку, у седници већа одржаној 25.07.2012. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
За суђење у парници 13 П1.бр.53/2010 по тужби Р. Г. из П. против тужених ПД „Е.“ К. и С. В. из Ч., надлежан је Основни суд у Чачку.
О б р а з л о ж е њ е
Правноснажним решењем 13 П1.бр.53/2010 од 26.04.2012. године, Основни суд у Чачку огласио се стварно ненадлежним за поступање по тужби тужиоца Р. Г. из П. против ПД „Е.“ К. и С. В. из Ч. с позивом на одредбу чл. 23 ст. 1 тач. 7 Закона о уређењу судова којим је прописано да Виши суд суди грађанским споровима када вредност предмета спора омогућује изјављивање ревизије и одредбу чл. 394 ст. 2 ЗПП-а којим је прописано да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима кад се тужбени захтев односи на утврђивање права својине на непокретностима, потраживање у новцу, предају ствари или извршења неке друге чинидбе, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 100.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, уз образложење да је током поступка, поднеском од 14.06.2006. године истакнут тужбени захтев за износ од 3.000.000,00 динара по основу нематеријалне штете, поднеском од 14.06.2006. године опредељена укупна вредност предмета спора за накнаду материјалне и нематеријалне штете на износ од 3.805.330,24 динара а поднеском од 23.01.2012. године тужба преиначена истицањем и нових тужбених захтева по основу теже повреде права за износ од 600.000,00 динара, злоупотребе права, ометање правде и злоупотребе процесних овлашћења у поступку пред судом у износу од 600.000,00 динара и по основу трајне нарушености здравственог стања као последица свесног, циљаног, планираног, умишљајно и организованог чињења тужених почев од 05.10.2010. године од када је С. В. именован за руководиоца огранка ЕД Ч. у износу од 8.000.000,00 динара, све укупно 9.200.000,00 динара, тако да је са раније истакнутим тужбеним захтевима вредност спора 12.295.394,48 динара што прелази динарску противвредност од 100.000 евра по средњем курсу НБС, а списе предмета уступио Вишем суду у Чачку.
Виши суд у Чачку, предлогом 4 П.бр.8/12 од 05.07.2012. године је изазвао сукоб надлежности основано се позивајући на одредбе чл. 193 ст. 3 ЗПП („Службени гласник РС“, број 125/2004 и 111/2009) и Закона о уређењу судова, а неосновано на одредбу чл. 15 ст. 2 ЗПП.
Из списа предмета произилази да је тужилац тужбом од 08.02.2001. године уређеној поднеском од 10.05.2001. године тражио да му тужени исплате на име неосновано одузетог дела зараде за јул месец 2000. године износ од 300,00 динара,на име накнаде за превоз на посао и са посла припадајући износ, на име неосновано ускраћене солидарне помоћи 4.300,00 динара, неосновано наплаћене синдикалне чланарине 70,00 динара, неосновано одбијене дневнице на дан 19.01.2001. године припадајући износ, на име плаћеног одсуства за дане 19.06.1998. године и 28.02.2001. године припадајући двоструки износ накнаде зараде, на име плаћеног одсуства за одређене дане припадајући износ, на име јубиларне награде за двадесет година рада код тужене ЕД “Е.“ две просечне месечне нето зараде по запосленом у предузећу у месецу који претходи месецу исплате награде, на име неоснованог одбијеног дела накнаде за топли оброк износ од 177,28 динара и да му тужена ЕД “Е.“ плати на име накнаде штете због квара на радио и тв пријемнику и кућном рачунару износ од 25.394,48 динара, све са опредељеном законском затезном каматом.
Поднеском од 14.06.2006. године тужилац је определио тужбени захтев по основу материјалне и нематеријалне штете претрпљене у вези са радним односом код тужене ЕД „Е.“ на износ од 3.805.330,24 динара. Поднеском од 23.01.2012. године по основу нематеријалне штете тражио износ од 10.200.000,00 динара а на рочишту за главну расправу од 13.03.2012. године је изјавио да остаје при тужби уређеној поднеском од 14.06.2006. године и 23.01.2012. године, па је суд решењем на истом рочишту дозволио преиначење тужбе „на начин из поднеска од 23.01.2012. године“ а потом се наведеним решењем од 26.04.2006. године огласио стварно ненадлежним.
Како потраживања тужиоца према туженима потичу из радног односа ради се о парници из радног односа, па је и у уписнику предмет уведен као П1 сходно чл. 303 ст. 5 Судског пословника а поступак је вођен према одредбама чл. 434 до 445 ЗПП. Правни основ током поступка није промењен, па је сходно одредбама чл. 22 ст. 3 Закона о уређењу судова („Сл.гл.РС“, број 104/09), којим је прописано да Основни суд у првом степену суди у стамбеним споровима, споровима поводом заснивања, постојања и престанка радног односа, о правима, обавезама и одговорностима из радног односа, о накнади штете коју запослени претрпи на раду или у вези са радом и споровима поводом задовољавања стамбених потреба на основу рада, Апелациони суд применом чл. 24 Закона о уређењу судова одлучио као у изреци решења.
Председник већа-судија
Драгијана Дробњак, с.р.