Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Рехабилитација » Рех 3.12 захтев за рехабилитацију
Рех 3.12 захтев за рехабилитацију
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: РЕХ-3/12
Дана: 21. фебруара 2012. године
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Милорада М. Јанићијевића, председника већа, Злате Несторовић и Драгијане Дробњак, чланова већа, у правној ствари предлагача В. Ј. из Б. Б., по захтеву за рехабилитацију, одлучујући о жалби предлагача на решење Вишег суда у Ужицу Рех-20/11 од 05. јануара 2012. године, у седници већа одржаној дана 21. фебруара 2012. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
УСВАЈА СЕ жалба предлагача В. Ј. из Б. Б., па се решење Вишег суда у Ужицу Рех-20/11 од 05. јануара 2012. године УКИДА и предмет враћа Вишем суду у Ужицу на поновно суђење.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Вишег суда у Ужицу Рех-20/11 од 05. јануара 2012. године, одбачен је као недозвољен захтев за рехабилитацију В. Ј., пензионера из Б. Б.
На наведено решење жалбу је у законском року уложио предлагач и исто оспорио, због „општих битних повреда начела поступка и примене материјалног права, устава и закона о рехабилитацији“, са предлогом да се уважавањем жалбе предлагача оспорено решење преиначи уз уважавање поднетог захтева за рехабилитацију.
Испитујући оспорено решење у смислу одредбе чл. 372 и 385, а у вези са чл. 506 Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11), Апелациони суд је нашао:
Жалба предлагача је основана.
Првостепено решење донето је супротно одредби чл. 30 ст. 3 Закона о рехабилитацији („Службени гласник РС“, бр. 92/11) на шта се у жалби предлагача основано указује, те је услед погрешне примене материјалног права из чл. 363 Закона о парничном поступку, жалба предлагача усвојена.
Наиме, из списа предмета се утврђује да је предлагач раније подносио захтев за рехабилитацију који је након спроведеног поступка решењем Рех-6/10 од 30.03.2010. године одбијен, а које решење је постало правноснажно, па је првостепени суд утврдио да се у конкретном случају ради о пресуђеној ствари, те је применом одредбе чл. 279 ст. 1 тач. 4 Закона о парничном поступку, на чију примену указује и чл. 30 Закона о ванпарничном поступку, одбацио као недозвољен захтев за рехабилитацију предлагача В. Ј. из Б. Б.
Међутим, поновљени захтев за рехабилитацију предлагач је поднео 28.12.2011. године, након ступања на снагу Закона о рехабилитацији („Службени гласник РС“, бр. 92/11), који закон представља lex specialis у односу на Закон о парничном поступку и Закон о ванпарничном поступку, а који у чл. 30 прописује да се захтев за рехабилитацију може поднети иако је донета правноснажна судска одлука којом је одбијен захтев за рехабилитацију поднет на основу Закона о рехабилитацији („Службени гласник РС“, бр. 33/06). Сходно томе, првостепени суд је морао да поступи у складу са чл. 30 ст. 3 Закона о рехабилитацији („Службени гласник РС, бр. 92/11) и размотри поднети захтев, иако је већ донета правноснажна судска одлука којом је одбијен захтев за рехабилитацију.
На основу изложеног, а сагласно чл. 373 ст. 1 тач. 3 и чл. 387 ст. 1 тач. 3 а у вези са чл. 506 Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11), Апелациони суд је одлучио као у изреци решења.
Председник већа-судија
Милорад М. Јанићијевић,с.р.