Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Рехабилитација » Рех Ж 30.14 ради рехабилитације
Рех Ж 30.14 ради рехабилитације
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Рех Ж 30/14
Дана: 09.05.2014. године
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Данице Маринковић, председника већа, Злате Несторовић и Јасмине Симовић, чланова већа, у правној ствари предлагача С. Р. из В., ради рехабилитације сада пок. Д. Р., бив. из В., одлучујући о жалби пуномоћника предлагача, изјављеној против решења Вишег суда у Краљеву Рех.бр. 73/13 од 23.01.2014. године, у седници већа одржаној дана 09.05.2014. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБИЈА СЕ, као неоснована, жалба пуномоћника предлагача С. Р. из В., а решење Вишег суда у Краљеву Рех.бр. 73/13 од 23.01.2014. године, ПОТВРЂУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Вишег суда у Краљеву Рех.бр. 73/13 од 23.01.2014. године, одбијен је као неоснован захтев предлагача С. Р. из В., за рехабилитацију сада пок. Д. Р., бив. из В., убијеног 1945. године.
Против наведеног решења жалбу је благовремено изјавио пуномоћник предлагача, адвокат У. М. из К., због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу укине побијано решење и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.
Испитујући првостепено решење сходно одредби члана 402. у вези члана 386. Закона о парничном поступку (ЗПП), Апелациони суд је нашао:
Жалба је неоснована.
Првостепено решење не садржи битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 1-3, 5, 7 и 9.ЗПП, које другостепени суд испитује по службеној дужности, па ни оне на које се неосновано указује жалбом пуномоћника предлагача.
Побијајући првостепено решење због битних повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП у жалби пуномоћника предлагача се наводи да побијано решење не садржи разлоге о одлучним чињеницама, као и да је исто неразумљиво, нејасано и не може се испитати.
Међутим, по оцени Апелационог суда, не стоје напред наведени жалбени наводи којима се првостепено решење побија по наведеном законском основу. Ово са разлога што је изрека побијаног решења разумљива, а побијано решење садржи довољне и јасне разлоге о свим битним чињеницама, које као правилне у свему прихвата и Апелациони суд.
Наведеном жалбом се у суштини првостепено решење побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, а с тим у вези и због погрешне примене материјалног права, те се тако наводи да првостепени суд произвољно сужава своју надлежност и одговорност Р. С. када наводи да је иста дужна да рехабилитује само она лица уколико је она, или њен правни претходник, одговорна путем својих органа за лишавање живота, слободе и других права и да нема активну легитимацију да исправља грешке настале актима групе појединаца, припадника четничке организације као ни актима окупационих снага, имајући у виду да је циљ законске рехабилитације да се, између осталог, са жртава репресије из политичких или идеолошких разлога „скине знак осуђености“, поправе и ублаже последице повреде права и направи разлика између права демократске државе и неправа ауторитарне државе. По даљим жалбеним наводима, држава не би одговарала само у случају када је преко својих овлашћених органа предузела све што је потребно да се спречи или заустави репресија и да осуђености не дође, позивајући се на одредбе члана 1. став 1. тачка 1. Закона о рехабилитацији и члана 2. став 3. Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица уз истицање да Р. С. треба да одговара по принципу објективне одговорности, јер су припадницима оба покрета призната сва права бораца па и припадницима Југословенске војске у отаџбини.
Међутим, не стоје ни жалбени наводи пуномоћника предлагача којима се првостепено решење побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања. Ово са разлога што је чињенично стање у побијаном решењу у свему правилно и потпуно утврђено правилном оценом свих изведених доказа, како појединачно тако и у њиховој свеукупности, а за своје утврђење првостепени суд је дао довољне и за Апелациони суд у свему прихватљиве разлоге. Наиме, на основу свих изведених доказа које је првостепени суд ценио у смислу одредбе члана 8. ЗПП, пре свега потврде СУБНОР-а –Р. округ у К. од 22.07.2013. године, споменице бр. 62865 од 29.11.1950. године, фотокопије страница 148 и 149 књиге „Револуција на камену“ аутора Р. Ј., изводе из матичне књиге рођених за Р. С., Р. Б. и Р. Д. и извода из матичне књиге умрлих за Р. Д., суд је утврдио да је сада пок. Д. Р., рођен ……... године, а да је умро…….. године, да је у току рата био борац Четвртог батаљона, четврте црногорске бригаде од децембра месеца 1944. године, а да је убијен од стране „четничких снага“. Напред наведене чињенице у потпуности је потврдио предлагач С. Р..
Према томе, првостепени суд је неспорно утврдио да је пок. Д. Р., убијен од стране четника ……... године код Н. Б. у С., на подручју које је било под немачком војном командом, где припадници четничких снага нису ефективно вршили власт, а из списа предмета не произилази да је исти био жртва политичког или идеолошког прогона, да се политички или идеолошки експонирао као појединац, било као члан неке групе или организације, те да се на био који начин супротставио неком владајућем политичком или идеолошком ставу који је ограничавао политичке или друге слободе или права грађана.
Наиме, у смислу Закона о рехабилитацији, Република Србија је дужна да рехабилитује лице само уколико су она или њен правни претходник одговорни путем својих органа за лишавање живота, слободе или других права, судском или административном одлуком или без судске или административне одлуке, из политичких, верских, националних или идеолошких разлога, из чега произилази да иста није одговорна за радње појединаца или припадника четника, а који никада нису представљали Републику Србију и њене правне претходнике. Како је у конкретном случају утврђено да је пок. Д. Р., страдао од стране четника који нису били представници надлежних органа власти, односно законодавних и извршних органа на тадашњој територији, то је правилно првостепени суд поступио када захтев за рехабилитацију није прихватио.
Изнети закључци првостепеног суда и разлози које је о томе дао у побијаном решењу, детаљни су и за Апелациони суд у свему прихватљиви и нису доведени у сумњу супротним жалбеним наводима пуномоћника предлагача којима се у суштини изводе супротни закључци од оног који су наведени у побијаном решењу.
Са изнетих разлога, Апелациони суд је, сагласно одредби члана 401. тачка 2. ЗПП, одлучио као у изреци овог решења.
Председник већа-судија
Даница Маринковић