Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » Остало » Ржг 324.20 Заштита права на суђење у разумном року
Ржг 324.20 Заштита права на суђење у разумном року
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Ржг-324/20
Дана: 25.01.2021. године
К р а г у ј е в а ц
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, судија Тања Павловић Недељковић, у предмету подносиоца приговора „АА“ из …, одлучујући о жалби подносиоца приговора изјављеној против решења Вишег суда у Крагујевцу Р4П-717/20 од 03.12.2020. године, дана 25.01.2021. године, донео је,
Р Е Ш Е Њ Е
I УСВАЈА СЕ жалба подносиоца приговора „АА“ из … и ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ решење Вишег суда у Крагујевцу Р4П-717/20 од 03.12.2020. године, тако што се УСВАЈА приговор подносиоца и УТВРЂУЈЕ да је подносиоцу приговора „АА“ из … повређено право на суђење у разумном року у предмету Вишег суда у Крагујевцу Гж-1571/19.
II НАЛАЖЕ СЕ судији известиоцу да предузме све неопходне радње како би се поступак окончао и да у року од 30 дана извести председника суда да ли је предмет решен.
О б р а з л о ж е њ е
„АА“ из … је дана 02.12.2020. године, поднео Вишем суду у Крагујевцу приговор ради убрзавања поступка у предмету Вишег суда у Крагујевцу Гж-1571/19.
Решењем Вишег суда у Крагујевцу Р4П-717/20 од 03.12.2020. године, одбијен је као неоснован приговор предлагача „АА“ из … којим је тражио утврђивање повреде права на суђење у разумном року у предмету Вишег суда у Крагујевцу Гж-1571/19.
Против решења Вишег суда у Крагујевцу Р4П-717/20 од 03.12.2020. године, подносилац приговора „АА“ из …, благовремено је, изјавио жалбу из свих законом предвиђених разлога, са предлогом да Апелациони суд у Крагујевцу усвоји жалбу, преиначи решење Вишег суда у Крагујевцу Р4П-717/20 од 03.12.2020. године и утврди да је подносиоцу повређено право на суђење у разумном року и наложи председнику Вишег суда у Крагујевцу да предузме делотворне мере из своје надлежности ради убрзања поступка.
Поступајући судија је, сходно одредби чл. 16. ст. 4. и чл. 18. Закона о заштити права на суђење у разумном року, након разматрања побијаног решења Вишег суда у Крагујевцу Р4П-717/20 од 03.12.2020. године, изјављене жалбе, списа предмета Вишег суда у Крагујевцу Р4П-717/20 и списа предмета Основног суда у Крагујевцу 2Р1-32/17, закључио следеће:
Побијано решење није донето уз битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 374. ст. 2. тач. 1.-3., 5., 7., 9. ЗПП на које Апелациони суд пази по службеној дужности, на чију сходну примену упућују одредбе чл. 20. ст. 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року и чл. 30. ст. 2. ЗВП.
Првостепени суд је одбио као неоснован приговор подносиоца са образложењем да је рок од 9 месеци за окончање поступка пред другостепеним судом инструктивни рок за суд, јер је дужан да приликом одлучивања поштује редослед решавања предмета и да да предност хитним предметима; да се не ради о предмету хитне природе; да је и првостепени суд у току поступка поступао делотворно и без одуговлачења, те да се целокупни поступак у конкретном случају не може сматрати неприхватљиво дугим с обзиром на прихваћене стандарде разумног рока трајања поступка који су прихваћени у пракси Уставног суда Србије, као и Европског суда за људска права у Стразбуру и да по оцени Вишег суда прекорачење рока прописаног одредбом чл. 383. ст. 2. ЗПП од стране другостепеног суда, не може сматрати одуговлачењем поступка које би представљало повреду права на суђење у разумном року.
Жалбом подносилаца приговора оспорава се закључак изнет у побијаном решењу и наводи да је судски поступак покренут подношењем предлога за уређење међе дана 13.07.2015. године, а не тужбом 30.03.2017. године како је наведено у образложењу побијаног решења; да су поједина рочишта одлагана без оправданих разлога; да се првостепени суд позива на одредбу чл. 32. ст. 1. Устава Републике Србије али да се тај члан не примењује. Такође, целокупан поступак траје 5 година и 4 месеца, што је услов за утврђивање повреде права на суђење у разумном року подносиоцу приговора у предмету Вишег суда у Крагујевцу Гж-1571/19.
Напред наведене жалбене наводе Апелациони суд ценио је као делимично основане.
Наиме, из списа предмета се утврђује да је у конкретном случају поступак покренут подношењем предлога предлагача дана 13.07.2015. године Основном суду у Крагујевцу, ради уређења међе. Прво рочиште заказано за 31.08.2015. године је одржано, као и рочиште заказано за 05.10.2015. године на коме је донето решење 3Р1-75/15. На напред наведено решење противник предлагача је уложио жалбу дана 21.10.2015. године. Виши суд у Крагујевцу је решењем Гж-451/16 од 20.02.2017. године укинуо решење Основног суда у Крагујевцу Р1-75/15 од 05.10.2015. године и предмет вратио првостепеном суду на поновни поступак. Рочиште заказано за 23.05.2017. године је одржано, а наредна рочишта заказана за 03.07.2017. године, 25.07.2017. године и 09.02.2018. године су неодржана. Следеће рочиште заказано за 03.04.2018. године је одржано, а наредна рочишта заказана за 05.06.2018. године, 17.07.2018. године, 31.08.2018. године и 25.10.2018. године су неодржана. Рочиште заказано за 05.12.2018. године је одржано и донето је решење 2Р1-32/17. На напред наведено решење жалбу је уложио противник предлагача дана 25.01.2019. године и списи предмета достављени су Вишем суду у Крагујевцу дана 02.04.2019. године. Виши суд у Крагујевцу је решењем Гж-1571/19 од 14.07.2020. године укинуо решење Основног суда у Крагујевцу Р1-32/17 од 05.12.2018. године у целости и заказао главну расправу за 30.09.2020. године која није одржана. Наредна расправа је заказана за 25.11.2020. године је одржана. Следећа расправа је заказана за 27.01.2021. године.
Имајући у виду мерила за оцену трајања суђења у разумном року прописана чл. 4 Закона о заштити права на суђење у разумном року (сложеност чињеничних и правних питања, целокупно трајање поступка, поступање суда, природу и врсту предмета суђења или истраге, значај предмета суђења или истраге по странку, понашање странака током поступка, посебно поштовање процесних права и обавеза, затим поштовање редоследа решавања предмета и законских рокова за заказивање рочишта и главног претреса и израду одлука) и утврђено чињенично стање, на које се указује жалбом, Апелациони суд закључује да је погрешан закључак првостепеног суда да у поступку у предмету Вишег суда у Крагујевцу Гж-1571/19 није повређено право подносиоца приговора на суђење у разумном року.
Одлучујући о приговору подносиоца, Апелациони суд је имао у виду чињеницу да поступак представља јединствену целину од његовог покретања па до окончања.
Ценећи понашање првостепеног суда, овај суд је нашао да је првостепени суд у кратком року заказивао рочишта, али да је рочишта одлагао без навођења законских разлога, не поштујући процесне одредбе ЗПП-а, односно не стварајући услове да се рочиште одржи. Тако су рочишта заказана за 03.07.2017. године, 25.07.2017. године, 09.02.2018. године, 05.06.2018. године, 17.07.2018. године, 31.08.2018. године и 25.10.2018. године одлагана, без навођења разлога и предузимања радњи од стране првостепеног суда да се наредно рочиште одржи.
У погледу жалбеног поступка, који представља јединствену фазу поступка која започиње достављањем списа предмета другостепеном суду и траје до доношења одлуке по жалби, у предметном поступку, исти није о жалби одлучио у року од 9 месеци, како је прописано одредбом чл. 383 ст. 2 ЗПП и списи предмета у тренутку подношења приговора се у Вишем суду у Крагујевцу налазе 1 годину и 8 месеци. Дакле, другостепени суд је допринео дужем трајању поступка будући да није одлуку о жалби донео у року прописаном одредбом чл. 383 ст. 2 ЗПП (9 месеци од дана пријема списа), а имајући и у виду чињеницу да је решење о уређењу међе већ два пута било укидано и да је Виши суд у Крагујевцу тек после 1 годину и 3 месеца (период од дана достављања списа предмета другостепеном суду дана 02.04.2019. године до дана доношења решења Вишег суда дана 14.07.2020. године) донео решење Гж-1571/19 од 14.07.2020. године којим је укинуо решење Основног суда у Крагујевцу Р1-31/17 од 05.12.2018. године у целости и заказао расправу пред другостепеним судом за 30.09.2020. године и који поступак пред другостепеним судом још није окончан.
Узимајући у обзир чињеницу да је тужилац поднео предлог за уређење међе, то је о жалби на првостепену пресуду, другостепени суд требао да одлучи у што краћем року, обзиром да се предмет сматра „хитно старим предметом“ сходно одредби чл. 166а ст. 1. тач. 2. Судског пословника, а најкасније у року прописаном одредбом чл. 383 ст. 2 ЗПП-а.
Због свега напред наведеног оцењено је да је ванпарнични поступак вођен уз, пре свега, неефикасност и недовољну активност другостепеног суда, који је био у обавези да делотворније поступа, с обзиром да се ради о „хитно старом предмету“ у коме поступак траје 5 година и 4 месеца и да је решење већ два пута укидано, од стране другостепеног суда, што је довело до повреде права на суђење у разумном року. Због свега наведеног, Апелациони суд је закључио да укупно трајање поступка од 5 година и 4 месеца од дана подношења предлога до дана подношења приговора није у конкретном случају у оквиру стандарда разумног рока трајања поступка прихваћених у пракси Уставног суда Србије, као и Европског суда за људска права у Стразбуру, из ког разлога је одлучио као у изреци под II.
У конкретном случају је, сходно одредби чл. 11 Закона о заштити права на суђење у разумном року, наложено судији известиоцу да предузме потребне радње у циљу окончања поступка, како је то наведено у изреци под III.
Из свих наведених разлога Апелациони суд у Крагујевцу је у смислу чл. 18 Закона о заштити права на суђење у разумном року одлучио као у решењу.
С у д и ј а
Тања Павловић Недељковић