Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Кривично одељење » Одлуке Апелационог суда у Крагујевцу » КЗ-16 Кривична дела против полне слободе » - силовање (члан 178) » Кж 1 5982.12
Кж 1 5982.12
Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ
Број: Кж.1-5982/12
Дана: 29. јануара 2013.године
К р а г у ј е в а ц
У ИМЕ НАРОДА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У КРАГУЈЕВЦУ, у већу састављеном од судија: Љубинка Ћетеновића, председника већа, Катарине Бошковић и Ружице Ђурђевић, чланова већа, са записничарем Весном Митревском, у кривичном предмету окривљеног С.С. из К., због продуженог кривичног дела силовање из члана 178. став 3. у вези става 1. Кривичног законика у вези члана 61. Кривичног законика и кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 1. Кривичног законика, одлучујући о жалбама Вишег јавног тужиоца у Крагујевцу и браниоца окривљеног С.С., адвоката Ј.М. из К., изјављеним против пресуде Вишег суда у Крагујевцу 2К-125/12 од 23. новембра 2012. године, у седници већа одржаној сходно одредби члана 375. став 4. Законика о кривичном поступку, дана 29. јануара 2013. године, донео је
П Р Е С У Д У
Поводом жалби Вишег јавног тужиоца у Крагујевцу и браниоца окривљеног С.С., а по службеној дужности:
I ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Вишег суда у Крагујевцу 2К-125/12 од 23. новембра 2012. године у односу на продужено кривично дело силовање из члана 178. став 3. у вези става 1. Кривичног законика у вези члана 61. Кривичног законика у погледу одлуке о казни, тако што Апелациони суд окривљеног С.С. за ово кривично дело за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 10 (десет) година у коју му се има урачунати време проведено у притвору почев од 24. јула 2012. године, па надаље, док се жалбе Вишег јавног тужиоца у Крагујевцу и браниоца окривљеног С.С. у односу на наведено кривично дело, ОДБИЈАЈУ као неосноване.
II УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Крагујевцу 2К-125/12 од 23. новембра 2012. године у тачки 2. изреке, у односу на кривично дело насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 1. КЗ и у односу на то дело предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Крагујевцу 2К-125/12 од 23. новембра 2012. године, окривљени С.С. оглашен је кривим због продуженог кривичног дела силовање из члана 178. став 3. у вези става 1. Кривичног законика (КЗ) у вези члана 61. КЗ за које му је суд утврдио казну затвора у трајању од 10 (десет) година и за кривично дело насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 1. КЗ за које му је суд утврдио казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци, а затим га осудио на јединствену казну затвора у трајању од 12 (дванаест) година у коју се урачунава време проведено у притвору почев од 24. јула 2012. године.
Истом пресудом, окривљени је обавезан да плати суду на име паушала новчани износ од 5.000,00 динара, а на име трошкова кривичног поступка новчани износ од 142.000,00 динара, све у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде.
Наведеном пресудом, законски заступник мал. оштећене Б.Ј., мајка Ј.Ј., упућена је да имовинскоправни захтев оствари у парничном поступку.
Против наведене пресуде, жалбе су благовремено изјавили:
- Виши јавни тужилац у Крагујевцу (јавни тужилац), због одлуке о кривичној санкцији са предлогом да другостепени суд преиначи побијану пресуду и окривљеног осуди на јединствену казну затвора у дужем трајању,
- бранилац окривљеног С.С., адвокат Ј.М., због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да другостепени суд укине побијану пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или да преиначи побијану пресуду и окривљеног ослободи од оптужбе за продужено кривично дело силовање из члана 178. став 3. у вези става 1. КЗ у вези члана 61. КЗ, а за кривично дело насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 1. КЗ изрекне блажу казну.
Апелациони јавни тужилац у Крагујевцу, поднеском Ктж-20/13 од 8. јануара 2013. године, предложио је да другостепени суд уважи жалбу јавног тужиоца, преиначи побијану пресуду и окривљеног осуди на јединствену казну затвора у дужем трајању, а да жалбу браниоца окривљеног одбије као неосновану.
Апелациони суд је одржао седницу већа, сходно одредби члана 375. став 4. Законика о кривичном поступку (ЗКП), у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужиоца на којој је размотрио целокупне списе предмета, заједно са побијаном пресудом коју је испитао сходно одредби члана 380. ЗКП по службеној дужности, па је након оцене навода и предлога из жалби, имајући у виду и предлог Апелационог јавног тужиоца из напред наведеног писаног поднеска, нашао:
- да поводом жалби јавног тужиоца и браниоца окривљеног, а по службеној дужности првостепену пресуду треба укинути у односу на кривично дело насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 1. КЗ због учињених битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП у том делу, а преиначити у односу на продужено кривично дело силовање из члана 178. став 3. у вези става 1. КЗ у вези члана 61. КЗ, изрицањем самосталне казне за то дело у односу на које дело су жалбе јавног тужиоца и браниоца окривљеног неосноване.
По налажењу Апелационог суда, у односу на кривично дело насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 1. КЗ, првостепена пресуда је донета уз битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП, које другостепени суд увек поводом жалбе испитује по службеној дужности сходно одредби члана 380. став 1. тачка 1. ЗКП, јер побијана пресуда у односу на ово кривично дело нема разлога о одлучним чињеницама, па се за сада ни чињенични ни правни закључци у односу на ово кривично дело не могу прихватити као правилни, док у односу на продужено кривично дело силовање из члана 178. став 3. у вези става 1. КЗ у вези члана 61. КЗ, првостепена пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, нити повреде кривичног закона на штету окривљеног, које повреде Апелациони суд, као другостепени, поводом жалбе увек испитује по службеној дужности, сходно одредби члана 380. став 1. тачка 1. и 2. ЗКП, па ни битне повреде одредаба кривичног поступка у односу на ово кривично дело на које се неосновано указује жалбом браниоца окривљеног, а наиме да постоји знатна противречност између онога што се наводи у разлозима пресуде и садржини записника о исказима датим у поступку, везано за исказ сведока М.И..
Будући да су чињенични описи кривичних дела која су окривљеном стављена на терет потпуно одвојиви, то је због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП, побијану пресуду у односу на кривично дело насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 1. КЗ, ваљало укинути и предмет у погледу тог кривичног дела вратити првостепеном суду на поновно суђење.
Наиме, побијаном пресудом окривљени је оглашен кривим да је кривично дело насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 1. КЗ, учинио тако што је у периоду од неутврђеног дана у току јануара месеца до средине јула месеца 2012. године, у селу К., применом насиља и претњом да ће напасти на живот и тело, угозио спокојство, телесни интегритет и душевно стање малолетног члана своје породице и то своје сестричине, малолетне оштећене Б.Ј., о којој се старала његова мајка Љ.Д., на начин и под околностима ближе описаним у изреци побијане пресуде.
Како је одредбом члана 112. став 28. КЗ, прописано да се члановима породице између осталих сматрају и браћа и сестре и њихова деца ако живе у заједничком домаћинству и како је оштећена, малолетна Б.Ј., ћерка рођене сестре окривљеног, то оштећена и окривљени могу бити чланови породице само ако живе у заједничком домаћинству.
У образложењу побијане пресуде, везано за кривично дело насиље у породоци из члана 194. став 3. у вези става 1. КЗ, првостепени суд не даје разлоге о томе да ли оштећена и окривљени живе у заједничком домаћинству, па првостепена пресуда нема разлога о тој одлучној чињеници.
Наиме, под заједничким домаћинством подразумева се заједница живота и рада, па како је оштећена у свом исказу навела да је живела у једној кући са бабом Љ.Д., а да је у другој кући живео окривљени, да су обе куће у истом дворишту, док је мајка оштећене Б.Ј., Ј.Ј., испитана у својству сведока у свом исказу навела да је она издржавала оштећену тако што је својој мајци слала новац за оштећену за храну и гардеробу, то је првостепени суд био дужан да потпуно, јасно и одређено да разлоге о томе да ли су оштећена и окривљени у критичном периоду живели у заједничком домаћинству.
Побијајући првостепену пресуду у односу на продужено кривично дело силовање из члана 178. став 3. у вези става 1. КЗ у вези члана 61. КЗ, бранилац окривљеног у жалби наводи да постоји знатна противречност између онога што се наводи у разлозима пресуде и садржине записника о исказу датом у поступку, везано за исказ сведока М.И. и у том погледу жалбом се указује да је овај сведок различито говорио у истрази и на главном претресу, а да је првостепени суд у образложењу побијане пресуде навео исказ овог сведока из претходног поступка који је у потпуности прихватио, тј. када је сведок навео: ''Б. је долазила код мене кући, онда када окривљени С. није био код куће и жалила ми се да је С. туче и да је тера да спава са њим, односно да са њим има сексуалне односе''.
Стоји чињеница да је сведок М.И. у свом исказу на главном претресу дана 18. октобра 2012. године навео да му се Б. никада није жалила да ју је окривљени С.С. силовао, али му је говорила да ју је пољубио. Међутим, из списа произлази да је овај сведок на том главном претресу навео и то да у свему остаје при исказу који је дао у претходном поступку без измена и допуна, па Апелациони суд налази, а противно наводима у жалби, да нема знатне противречности о одлучним чињеницама између онога што се наводи у разлозима пресуде о садржини записника о исказу сведока датом у поступку те да побијаном пресудом није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП, која би доводила у питање закључке суда у погледу одлучних чињеница везаних за продужено кривично дело силовање из члана 178. став 3. у вези става 1. у вези члана 61. КЗ, а наиме закључак да оштећена није пристала на полни однос са окривљеним, већ да ју је он на то принудио, јер је правилно оценио исказ овог сведока.
Побијајући првостепену пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у вези продуженог кривичног дела силовање из члана 178. став 3. у вези става 1. КЗ у вези члана 61. КЗ, жалбом браниоца окривљеног оспорава се правилност чињеничних закључака првостепеног суда у погледу одлучних чињеница за постојање предметног кривичног дела и кривице окривљеног у односу на то дело, као и оцена исказа оштећене и испитаних сведока, те одбране окривљеног и истиче да је из изведених доказа првостепени суд у вези са тим кривичним делом у побијаној пресуди донео погрешне закључке.
По оцени Апелационог суда, изнетим жалбеним наводима не доводи се у сумњу правилност закључака првостепеног суда, да је окривљени С.С. у време, на месту, начин и под околностима како је то ближе наведено у тачки 1. изреке побијане пресуде, извршио продужено кривично дело силовање из члана 178. став 3. у вези става 1. КЗ у вези члана 61. КЗ, будући да је првостепени суд правилном и свеобухватном оценом свих изведених доказа, ближе означених у образложењу побијане пресуде, појединачно и у међусобној вези, као и са одбраном окривљеног, потпуно и правилно утврдио све одлучне чињенице које чине објективна и субјективна обележја предметног кривичног дела, дајући у побијаној пресуди за чињенична утврђења и закључке, детаљне и јасне разлоге, посебно разлоге за оцену исказа оштећене, који је оценио као истинит, те и због чега је одбрану окривљеног у односу на ово кривично дело оценио неистинитом, а које разлоге Апелациони суд прихвата као правилне.
Ово стога, што је првостепени суд правилном оценом исказа оштећене, малолетне Бисеније Јовановић, испитане у својству сведока на главном претресу у присуству своје мајке и стручног лица, утврдио да је окривљени критичном приликом неутврђеног дана у јануару 2012. године употребом силе принудио на обљубу малолетну оштећену Б.Ј. на начин ближе описан у изреци побијане пресуде, те да је затим свакодневно противно вољи оштећене, знајући да га се оштећена плаши и да не сме да му се супротстави, над њом вршио обљубу.
Стоји чињеница да је оштећена у свом исказу прво навела да је окривљени у периоду од јануара до маја 2012. године силовао три пута, а да је затим на питање јавног тужиоца изјавила да се то дешавало свакодневно, али по налажењу Апелационог суда то није од утицаја на правилно и потпуно утврђивање чињеничног стања и правну оцену дела, јер је оштећена малолетно лице чији интелектуални потенцијал одговара нижем просеку уз значајну едукативну запуштеност, код ње је био присутан јак страх од окривљеног, како је то правилно утврдила Комисија вештака Психијатријске клинике Клиничког центра Крагујевац, па предметни догађај за њу представља велико трауматско искуство, а за продужено кривично дело силовање из члана 178. став 3. у вези става 1. КЗ у вези члана 61. КЗ, довољно је и да је учињено и само два пута у различитим временским интервалима.
Да понашање оштећене критичном приликом и начин њеног реаговања-пасивно трпљење, није знак добровољног пристанка оштећене на полни однос, како то окривљени у својој одбрани жели да представи, већ последица претходног физичког насиља и психичког иживљавања и понижавања оштећене од стране окривљеног и на тај начин проузрокованог страха високог интезитета и осећаја животне угрожености, првостепени суд је основано закључио полазећи од налаза и мишљења Комисије вештака Психијатријске клинике Клиничког центра ''Крагујевац'' од 28. јула 2012. године, од 28. септембра 2012. године и допунског налаза и мишљења од 10. октобра 2012. године, те извештаја Центра за социјални рад ''Солидарност'' Крагујевац од 2. августа 2012. године о наведеним чињеницама и околностима и психофизичкој подређености оштећене, као разлозима немогућности и неспособности оштећене да пружи било какав активнији отпор окривљеном, при чему веродостојност налаза и мишљења вештака жалбом браниоца окривљеног није оспорена.
Испитујући поводом жалбе јавног тужиоца, а сходно одредби члана 383. ЗКП и поводом жалбе браниоца окривљеног, првостепену пресуду у делу одлуке о утврђеној казни за продужено кривично дело силовање из члана 178. став 3. у вези става 1. КЗ у вези члана 61. КЗ, Апелациони суд налази да је првостепени суд правилно утврдио све околности које су сходно одредби члана 54. КЗ од значаја за одређивање врсте и висине кривичне санкције и да је правилно као олакшавајућу околност ценио чињеницу да је урачунљивост окривљеног била смањена али у небитном степену, а као отежавајуће околности, ранију вишеструку осуђиваност окривљеног, те и чињеницу да су окривљени и оштећена у сродству, дрскост и упорност окривљеног, као и чињеницу да је искоришћавао немоћ окривљене да му се супротстави и то у дужем временском периоду, па је напред наведеној олакшавајућој и отежавајућим околностима дао адекаватан значај и меру када му је утврдио казну затвора у трајању од 10 (десет) година за продужено кривично дело силовање из члана 178. став 3. у вези става 1. КЗ у вези члана 61. КЗ, као адекватну тежини учињеног кривичног дела и степену кривице окривљеног и неопходну за постизање сврхе кажњавања прописане одредбом члана 42. КЗ у оквиру опште сврхе кривичних санкција прописане одредбом члана 4. став 2. КЗ, па су супротни наводи из жалбе јавног тужиоца и жалбени предлог за строжим кажњавањем, као и жалба браниоца окривљеног, оцењени као неосновани.
Како је укидањем побијане пресуде у односу на кривично дело насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 1. КЗ, престала да постоји јединствена казна затвора у трајању од 12 (дванаест) година, која је окривљеном изречена првостепеном пресудом, то је створило нужност за изрицање казне за продужено кривично дело силовање из члана 178. став 3. у вези става 1. КЗ у вези члана 61. КЗ, па је Апелациони суд преиначио побијану пресуду у делу одлуке о казни у односу на продужено кривично дело силовање из члана 178. став 3. у вези става 1. КЗ у вези члана 61. КЗ, узимајући као правилно првостепеном пресудом утврђену казну затвора за то кривично дело и окривљеног за предметно кривично дело осудио на казну затвора у трајању од 10 (десет) година у коју се сходно одредби члана 63. став 1. КЗ урачунава време које је окривљени провео у притвору почев од 24. јула 2012. године, па надаље.
У поновном поступку, у вези кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 1. КЗ, првостепени суд ће отклонити битну повреду одредаба кривичног поступка на коју је указано овим решењем, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку у којој ће сходно одредби члана 361. став 7. ЗКП одређено и потпуно изнети које чињенице и из којих разлога узима као доказане или недоказане, дајући при томе нарочито оцену веродостојности противречних доказа, којим разлозима се руководио при решавању правних питања, а нарочито при утврђивању да ли постоји кривично дело окривљеног и при примењивању одређених одредаба закона на окривљеног и његово дело, имајући у виду и наводе у изјављеним жалбама, о којима овде није било посебно речи.
Са наведених разлога Апелациони суд је схдоно одредби члана 391. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде под I, а сходно одредби члана 389. став 1. ЗКП одлучио као у изреци ове пресуде под II .
Записничар Председник већа – судија
Весна Митревска, с.р. Љубинко Ћетеновић, с.р.