Првостепеном пресудом усвојен је тужбени захтев тужиоца и утврђено према туженом, да је тужилац власник локала површине 24 м2 у новосаграђеној згради изграђеној на истој парцели на којој се налазила стара срушена зграда у којој се налазио и локал тужиоца који је добио на коришћење од општине још 1984. године.

Имајући у виду утврђену чињеницу, а на коју се и у жалби указује, да је порушена цела стара зграда у којој се налазио и локал тужиоца који је добио на коришћење на основу делимичног споразума о накнади, као накнаду за пословни простор који му је експроприсан, од општине, још 16.03.1984.године и да на је на истој локацији саграђена друга зграда са другачијим распоредом пословних просторија, који не одговара ранијем стању и да је нови објекат саградио и инвестирао тужени на основу Акта о урбанистичким условима за потпуну реконструкцију и промену намене зграде од 20.09.2006. године и решења о одобрењу за изградњу од 16.03.2007. године, нејасно је како је првостепени суд тужиоцу досудио у својину и државину локал, који више не постоји односно неки други пословни простор који није индентификован, у новосаграђеној – реконструисаној згради.

Првостепени суд је пропустио да утврди да ли се тужилац и по ком правном основу укњижио као васник локала у новосаграђеном – реконструисаном објекту или на локалу који се налазио у старом објекту који физички више не постоји, у Општинској служби за катастар непокретности, решењем од 26.03.2007. године, да би правилно оценио и правни основ по коме тужилац тражи и предају у државину  спорног локала у наведеној површини.