Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Изабране сентенце » Породично право » Стварна ненадлежност
Стварна ненадлежност
СТВАРНА НЕНАДЛЕЖНОСТ
|
Пресудом о основаности захтева о очинству истовремено се одлучује о вршењу родитељског права чак и када странке такав захтев нису истакле Из образложења: Из списа произилази да је тужилац поднео тужбу против тужене којом је тражио да се утврди да је природни отац мал. тужених Д.С. и Н.С. рођених од мајке С.С. Туженици су истакли противтужбени захтев и предложили да суд одлучи о вршењу родитељског права над малолетним туженицима и издржавању. Притом је пуномоћник тужених истакла приговор стварне ненадлежности истог суда за поступање у односу на тужбене захтеве који се односе на вршење родитељског права и у односу на висину издржавања малолетних тужених, те је предложила да се списи предмета у погледу наведених тужбених захтева издвоје и да се доставе Основном суду у Ј. на даљи поступак. Одлучујући о истакнутом приговору пуномоћника тужених, првостепени суд је имао у виду чл. 25 ст. 1 тач. 7 Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр.116/2008) којим је прописано да Виши суд у првом степену суди у споровима о оспоравању или утврђивању очинства или материнства, те је имао у виду одредбу чл. 260 ст. 1 Породичног закона, којим је прописано да је суд дужан да пресудом у спору о материнству и очинству одлучује и о вршењу родитељског права. Наиме, пресудом о основаности захтева о очинству истовремено се одлучује о вршењу родитељског права, чак и када странке такав захтев нису истакле. С обзиром да у садржај родитељског права спадају, чување, подизање, васпитање, образовање, заступање, издржавање, управљање и располагање имовином детета, то првостепени суд, сходно Закону о уређењу судова и Породичном закону, налази да пресудом о основаности захтева за утврђивање очинства истовремено треба одлучити и о вршењу родитељског права. Другостепени суд налази да је жалба тужених у предметној правној ствари недозвољена и да исту треба одбацити. Наиме, Виши суд у Ј. се огласио стварно надлежним за поступање по тужби малолетних С.Д. и С.Н., којом су тражили да им тужилац плаћа издржавање, те да мајка тражи да врши родитељско право. Према чл. 17 чл. 3 ЗПП, против решења Вишег суда првог степена којим се огласио стварно надлежним није дозвољена жалба. С обзиром да је жалба недозвољена, то је другостепени суд исту одбацио, а сходно чл. 373 ст.1 тач. 1 ЗПП. |