Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Изабране сентенце » Ауторско право » Субјект ауторског права
Субјект ауторског права
СУБЈЕКТ АУТОРСКОГ ПРАВА
(моралног и имовинског)
Чл. 8 и чл. 9 ст. 1 Закона о ауторским и сродним правима
(„Службени лист СЦГ“ бр.61/04)
Само физичко лице које створило ауторско дело може бити субјект ауторског права (моралног и имовинског у смислу чл. 8 и чл. 9 ст. 1 Закона о ауторским и сродним правима, а не и друштвено политичка заједница односно правно лице на које се у смислу чл. 19 наведеног Закона, може пренети само право економског искоришћавања ауторског дела.
Из образложења:
Изреком побијане пресуде одбијен је тужбени захтев Општине, којим је тражила да се поништи потврда од 28.11.2008. године, а којом је као аутор дела под називом „К…“, а које представља пројекат и идејну концепцију привредно туристичке и културне манифестације која се сваке године одржава у М. назначен подносилац пријаве тужени М.Ј, а које дело је депоновано и унето у евиденцију депонованих ауторских дела и предмета сродних права у Заводу за интелектуалну својину, под одговарајућим редним бројем.
Према постављеном тужбеном захтеву произилази да Општина као тужилац тражи да суд утврди да је у потврду, чији се поништај тражи, нетачно унет податак да је тужени, као подносилац пријаве аутор дела о коме је реч односно да тужени није једини идејни творац – аутор дела за које му је издата потврда од 28.11.2008. године.
Имајући у виду да тужилац не претендује да буде означен као субјект ауторског права, за које је туженом издата наведена потврда, а да према одредби чл. 8 и 9 ст. 1 Закона о ауторским и сродним правима, субјект ауторског права (моралног и имовинског) може бити само физичко лице које је створило ауторско дело и да на тужиоца ни тужени нити било ко други није пренео право економског искоришћавања спорног дела у смислу чл. 19 наведеног Закона, правилно је утврдио првостепени суд да странке нису ни у каквом материјалном односу, имајући у виду садржину тужбеног захтева.
Тужилац није активно легитимисан да захтева, нити за то има правни интерес, да се утврди да је неко треће физичко лице или више њих аутор, односно да су коаутори ауторског дела о коме је реч, а не тужени. Такво овлашћење једино може да има физичко лице које себе сматра ствараоцем ауторског дела уместо туженог, који се сматра аутором, све док се не докаже другачије у смислу чл. 9 ст. 1 и 2 наведеног Закона. Због тога, ни тужени није пасивно легитимисан у конкретној парници јер није ни у каквом материјалноправном односу са тужиоцем поводом потврде коју му је издао Завод за интелектуалну својину.
Са напред наведених разлога, правилно је поступио првостепени суд супротно жалбеним наводима, када је одбио као неоснован тужбени захтев општине као тужиоца.
(пресуда Вишег суда у Чачку, П.36/10 од 13.09.2010. године и пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Гж.3845/10 од 31.01.2011. године)