Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Изабране сентенце » Стварно право » Тужба за утвтђивање права коришчења
Тужба за утвтђивање права коришчења
ТУЖБА ЗА УТВРЂЕЊЕ ПРАВА КОРИШЋЕЊА
(чл. 22 ст. 2 Закона о уређењу судова)
О праву коришћења грађевинског земљишта, које је мањег обима од најсроднијег права својине стварно надлежан је да одлучује Основни суд у првом степену, јер је у питању грађанскоправни спор, у смислу одредбе чл. 22 ст. 2 Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 116/08).
Из образложења:
Ставом првим изреке првостепене пресуде у спору између тужиоца М.Ј. и тужене општине утврђено је да је тужилац по основу изградње сопственим радом и средствима власник породичне стамбене зграде изграђене без одобрења за изградњу.
Изреком у ставу другом, првостепени суд се огласио апсолутно ненадлежним, за део тужбеног захтева којим је тужилац тражио да се утврди према туженој, да је тужилац корисник парцеле која је уписана у поседовни лист на име тужене, а на којој се налази кућа.
Против наведене пресуде садржане у ставу другом жалбу је изјавио само тужилац, због учињене битне повреде поступка.
Према постављеном тужбеном захтеву произилази да тужилац поред права својине на породичној стамбеној згради, које је утврђено и које се жалбом не оспорава, тражи и право коришћења на парцели на којој је тужена општина уписана као корисник.
Одредбом чл.22 ст.2 Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 116/08) изричито је прописано да основни суд у првом степену суди у грађанскоправним споровима, ако за поједине од њих није надлежан други суд.
Првостепени суд се, према разлозима из побијане пресуде, огласио апсолутно ненадлежним сматрајући да се право коришћења градског грађевинског земљишта утврђује у управном поступку као и конверзија права коришћења у право својине, не позивајући се ни на једну законску одредбу. Дало би се закључити да је имао у виду одредбу чл. 70 Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“, бр. 72/09) који је важио у моменту подношења тужбе, а којим је прописано да је земљиште за редовну употребу, земљиште испод објекта и земљиште око објекта у површини која је одређена као минимална за формирање нових парцела за ту зону, по важећем планском документу за тај објекат. Ставом другим наведеног члана прописано је да по захтеву власника објекта, орган локалне самоуправе надлежан за имовинско-правне послове, доноси решење о утврђивању земљишта за редовну употребу објекта и формирању грађевинске парцеле између осталог када се ради о објекту за који је поднет захтев за легализацију и за који је надлежни орган утврдио да постоји могућност легализације, односно донето решење о легализацији у складу са раније важећим Законом. У ставу четвртом наведеног члана наведено је да се уз захтев, за доношење решења о утврђивању земљишта за редовну употребу постојећег објекта и формирању грађевинске парцеле, доставља доказ о праву својине на објекту, односно доказ да је по поднетом захтеву за легализацију надлежни орган утврдио могућност легализације, односно решење о легализацији и копију плана парцеле.
Имајући у виду да тужилац, према постављеном тужбеном захтеву, не тражи да му се додели земљиште за редовну употребу бесправно изграђеног објекта, испод самог објекта и земљишта око објекта у површини која је одређена као минимална за формирање нове парцеле, без обзира што је покренуо и поступак легализације, већ тражи да се према туженој као уписаном кориснику означене парцеле, утврди да је корисник исте тужилац, произилази да је у питању грађанско правни спор о коме је надлежан да одлучује првостепени суд, а не орган локалне самоуправе надлежан за имовинско-правне послове (орган тужене). Због тога није имало основа да се првостепени суд огласи апсолутно ненадлежним да одлучује и о овом делу тужбеног захтева и да тужбу одбаци сходно одредби чл. 16 ст. 1 и ст. 2 ЗПП.
(пресуда Основног суда у Новом Пазару П-1803/10 од 28.12.2010. године и решење Апелационог суда у Крагујевцу ГЖ-845/11 од 31.05.2011. године)