У првостепеном поступку утврђено је да је сада пок. В.П. деда по мајци мал. тужиоца, умро 13.09.2004. године, да је за живота тестаментом пред сведоцима који је сачињен 11.07.2004. године целокупном својом имовином располагао у корист тужених који су му братанци. Наведени тесстамент проглашен је у оставинском поступку на рочишту од 11.10.2004. године.

Наведеним тестаментом ћерка оставиоца, а која је мајка малолетног тужиоца Ђ.П. искључена је из наслеђа. У спору који је водила против тестаменталних наследника, одбијен је њен тужбени захтев за утврђивање ништавости тестамента пред сведоцима који је сачинио њен покојни отац.

Малолетни тужилац је, сходно одредби чл. 6 Закона о наслеђивању, ступио у наследна права своје мајке и стекао је активну легитимацију за подношење тужбе за смањење завештајнихг располагања због окрњења нужног наследног дела.

С обзиром да је тестамент сада пок. В.П. који датира од 11.07.2004. године проглашен у оставинском поступку на рочишту од 11.10.2004. године, а да је малолетни тужилац, преко своје мајке као законске заступнице, тужбу поднео тек 26.02.2009. године, по истеку законског рока од 3 године, рачунајући од дана проглашења завештања, наступила је преклузија његовог права на нужни наследни део.

            Правилним тумачењем одредбе чл. 59 ст. 1 Закона о наслеђивању, произилази да се смањење завештајних располагања може захтевати у року од 3 године од дана проглашења завештања. Овај рок је тзв. објективни рок у оквиру којег не постоји субјективни рок, тако да је небитна чињеница када је малолетни тужилац, преко своје законске заступнице, сазнао за завештање и повреду нужног наследног дела, као њен потомак.

            Са напред наведених разлога првостепени суд је, погрешно тумачећи наведену законску одредбу, усвојио тужбени захтев тужиоца за редукцију завештајних располагања његовог деде по мајци и оценио да није наступила преклузија његовог права на нужни наследни део од 1/2 у заоставштини сада пок. В.П. – непокретностима које су предмет тужбеног захтева, а због чега је Апелациони суд побијану пресуду преиначио сходно одредби чл. 380 тач. 4 ЗПП и одбио као неоснован тужбени захтев тужиоца.

            
Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Гж.бр.1600/10 од 07.06.2010. године)