Почетна страна
Судска власт
Надлежност
Унутрашње уређење
Јавност у раду
Публикације
Извештаји о раду
Судска пракса
Линкови
Контакт



  

Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Изабране сентенце » Стварно право » Тужба због узнемиравања

Тужба због узнемиравања

ТУЖБА ЗБОГ УЗНЕМИРАВАЊА
(Actio negatoria)
(чл.42 ЗОСПО)

Власник не може остварити заштиту права својине тужбом због узнемиравања ако радња коју је тужени предузео нема значење неоснованог узнемиравања права власништва, у смислу чл. 42 ЗОСПО.  
                                                                    
Из образложења:
                           
Према чињеничном утврђењу првостепеног суда, тужилац је као поклонопримац, са својим оцем као поклонодавцем, закључио Уговор о поклону 03.07.2009. године, по коме је стекао и уписао у СКН, право својине на непокретностима које су биле предмет Уговора о поклону. Тужени је поднео тужбу суду против овде тужиоца 03.08.2010.године, ради побијања дужникових правних радњи, тражећи да се утврди да наведени Уговор о поклону, у односу на њега као повериоца, не производи правно дејство у делу који је потребан за намирење потраживања које он има као поверилац, према тужиочевом оцу као дужнику, по правноснажним судским одлукама, чије извршење је покренуо пред судом, што је овде тужилац дужан да призна.

Тужилац тужбом тражи заштиту права својине од узнемиравања, на основу чл.42 ЗОСПО, сматрајући да га преко наведеног судског поступка, тужени узнемирава као власника непокретности које је стекао Уговором о поклону, јер у том поступку тражи од тужиоца да призна да Уговор о поклону у односу на овде туженог не производи правно дејство. Тужбеним захтевом тужилац тражи да се обавеже тужени да престане да га узнемирава у коришћењу непокретности које су биле предмет Уговора о поклону, тако што неће захтевати од тужиоца да призна престанак правног дејства Уговора о поклону по коме је  стекао право својине на тим непокретностима.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно је првостепени суд применио материјално право када је тужбени захтев тужиоца одбио као неоснован, јер у конкретном случају нису испуњени услови из чл.42 ЗОСПО, да се тужиоцу пружи правна заштита од узнемиравања својине на начин како тужбом тражи.

Чланом 42. став 1. ЗОСПО, прописано је да ако треће лице неосновано узнемири власника или претпостављеног власника на други начин, а не одузимањем ствари, власник, односно претпостављени власник, може тужбом захтевати да то узнемиравање престане.

За примену наведеног члана потребно је да је узнемиравање неосновано. Подношење тужбе од стране туженог против овде тужиоца, ради побијања  дужникових правних радњи, по закону је дозвољено, јер је тужени као поверилац, био овлашћен на подношење такве тужбе, на основу чл.280 и чл.283 ЗОО, ради заштите својих права. Стога ова радња нема значење неоснованог узнемиравања права власништва у смислу чл.42. ЗОСПО, па власник не може остварити заштиту права својине тужбом због узнемиравања.

(пресуда Апелационог суда у Крагујевцу ГЖ-1630/11 од 20.09 2011.године и пресуда Основног суда у Ужицу 7 П.2410/10 од 26.04.2011.године).

@ 2010. Апелациони суд у Крагујевцу