Из образложења:

Првостепеном прерсудом одбијен је као неоснован тужбени захтев тужилаца, којим су тражили да се према туженом М.З. утврди да уговор о поклону, закључен између сада пок. З.П. као поклонодавца и туженог, као поклонопримца, по ком поклонодавац поклона поклања поклонопримцу у искључиву својину цео стан који се налази у Б. Башти, не производи правно дејство у погледу једне половине стана, те да се утврди да једна половина истог стана, представља заоставштину сада пок. Б.З. бив. из Бајине Баште.

Овакву своју одлуку првостепени суд је образложио чињеницом да је воља сада пок. П.И. и његове супруге сада пок. Г. као родитеља тужилаца, била да се предметни стан поклони туженом, њиховом унуку и да је уговор о поклону закључен на основу њиховог заједничког располагања.

Међутим, основано се жалбом тужилаца истиче да је побијана пресуда захваћена битном повредом одредаба парничног поступка из чл. 361 ст. 2 тач. 12 ЗПП, јер првостепени суд у образложењу није дао разлоге нити оцену дела исказа тужилаца да су они лично, као и њихова мајка Г. инсистирали да је њихов отац П. поклонио стан туженом М. да му дају један плац на Тари, с тим да тужени нема више никаквих права у преосталој имовини, након смрти њихове мајке и оца, да је дакле, њихова мајка знала за такав договор, на чему је инсистирала, што произилази и из писма, кога је мајка упутила сину В.

Због пропуста суда да оцени исказ тужилаца и основаност њихове тврдње да је тужени М. поклон прихватио под условом да нема више никаквих права на заоставштини сада пок. П. и пок. Г. побијана пресуда је укинута.

Првостепеном суду је наложено да у поновљеном поступку оцени исказе тужилаца и утврди основаност њихових тврдњи о постигнутом усменом договору, приликом закључења уговора о поклону стана. Уколико се оценом изведених доказа, од стране првостепеног суда, утврди да је постојао усмени договор приликом закључења уговора о поклону да тужени више неће имати било каквих права на преосталој имовини и након смрти П. и Г. и да неће имати право да тражи више ништа из њихове заоставштине, првостепени суд ће оценити да ли је такав споразум о одрицању од наслеђа, које није отворено, може производити правно дејство у смислу одредбе чл. 218 Закона о наслеђивању, након чега ће донети нову и на закону засновану одлуку.