Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Изабране сентенце » Облигационо право » Уговор о уступању потраживања - цесија
Уговор о уступању потраживања - цесија
УГОВОР О УСТУПАЊУ ПОТРАЖИВАЊА - ЦЕСИЈИ
(чл. 438 ст.1 ЗОО)
Пропуштање повериоца да обавести дужника о закључењу уговора о уступању потраживања, не утиче на правну ваљаност тог уговора већ има за последицу да уколико дужник испуни своју обавезу према уступиоцу, то ће бити пуноважно и довешће до престанка његове обавезе.
Из образложења:
Према чињеничном утврђењу првостепеног суда, тужена је као наручилац, са СЗГ „Г…“ чији је власник Р.Г., као извођачем, закључила Уговор о грађењу у писаној форми, дана 06.05.2003.године. Р.Г. је по завршетку радова одјавио СЗГ и основао предузеће, коме је Уговором о уступању – цесији уступио потраживање које има према туженој по основу наведеног Уговора о градњи.
Тужилац као пријемник потраживања, тужбом тражи од тужене исплату доспелог, а неисплаћеног дуга.
Првостепени суд је утврдио да је извођач радова своју уговорну обавезу према туженој као наручиоцу, испунио, а да тужена своју уговорну обавезу плаћања уговорене накнаде за изведене радове коју је била у обавези да исплати извођачу до 01.01.2005.године, није у целости испунила, већ је остао дуг у износу од 2.217,34 еура, који није измирила у уговореном року.
На основу утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је делимично усвојио тужбени захтев тужиоца и тужену обавезао да тужиоцу исплати утврђени износ дуга, са домицилном каматом од дана доспелости до исплате, све у динарској противвредности.
Одлучујући о жалби тужене, Апелациони суд је нашао да су неосновани жалбени наводи да Уговор о уступању потраживања - цесији закључен између извођача радова, као уступиоца потраживања и тужиоца, као пријемника потраживања, не производи правно дејство због тога што тужена, као дужник, није обавештена о уступљеном потраживању.
Уговор о уступању потраживања закључује се између повериоца и трећег лица, под условима прописаним у чл.436 ЗОО.
Сходно чл.438. ст.1 ЗОО, за пренос потраживања није потребан пристанак дужника али је уступилац дужан обавестити дужника о извршеном уступању.
Међутим, пропуштање повериоца да изврши обавештавање дужника о закључењу уговора о уступању потраживања трећем лицу, не утиче на правну ваљаност уговора о уступању већ има за последицу да уколико савестан дужник који није знао за извршено уступање, испуни своју обавезу према уступиоцу, то ће бити пуноважно и довешће до престанка његове обавезе. Положај дужника услед те промене се у суштини не мења у погледу обавезе која га терети, обзиром да према чл.436 ЗОО, предмет уступања не могу бити потраживања везана за личност. Једина промена за њега огледа се у томе што уместо уступиоца, после уступања дугује пријемнику, а он према пријемнику има право да истакне све приговоре које је могао истицати према уступиоцу.
(пресуда Апелационог суда у Крагујевцу ГЖ-4122/10 од 19. априла 2011.године и пресуда Основног суда у Пожеги 3 П-177/2010 од 11.10.2010.године)