Почетна » Јавност у раду » Судска пракса » Правна схватања, ставови, закључци и изабране сентенце Апелационог суда у Крагујевцу » Грађанско одељење » Изабране сентенце » Наследно право » Законски услови за повећање наследног дела брачног друга у другом наследном реду
Законски услови за повећање наследног дела брачног друга у другом наследном реду
ЗАКОНСКИ УСЛОВИ ЗА ПОВЕЋАЊЕ НАСЛЕДНОГ ДЕЛА БРАЧНОГ ДРУГА У ДРУГОМ НАСЛЕДНОМ РЕДУ
Чл. 23 Закона о наслеђивању
(„Службени гласник РС“, бр.46/95)
Брачни друг оставиоца, када је позван на наслеђе са наследницима другог наследног реда може само у року од једне године од смрти оставиочеве захтевати доживотно уживање (плодоуживање) на целини или делу заоставштине коју су наследили остали наследници.
У истом року може захтевати досуђење у својину целокупне заоставштине, ако је њена вредност тако мала да би њеном поделом запао у оскудицу. При одлучивању о оваквим захтевима суд је у обавези да нарочито цени дужину трајања заједнице живота оставиоца и брачног друга, имовно стање и способност за привређивање брачног друга и осталих наследника као и вредност заоставштине.
Из образложења:
У својинском спору између тужиље и наследника другог наследног реда првостепени суд је утврдио да је тужиља, као брачни друг оставиоца, по основу стицања са покојним оставиоцем сувласник спорног стана који је предмет наслеђа са уделом од 1/2 и да је по основу наслеђа на истом стану сувласник са још 1/4, односно у укупној квоти од 3/4 а да су тужени, као наследници другог наследног реда на истом стану, сувласници у преосталој квоти од 1/4. Тужиља је тражила досуђење у својину још 1/4 дела спорног стана (својину на целокупном стану), позивајући се на одредбу чл. 23 ст. 2 у вези ст. 1 Закона о наслеђивању. Овакав тужбени захтев првостепени суд је правилно одбио са разлога што тужиља тужбу за повећање наследног дела, као брачни друг оставиоца, против тужених као наследника другог наследног реда, није поднела у року од једне године од смрти оставиоца.
Према стању у списима предмета оставилац је умро 25.02.2007. године, а тужба је поднета тек 16.06.2008. године, што значи по истеку рока од једне године рачунајући од смрти оставиоца. Због тога је тужиља преклудирана у праву да захтева увећање свог наследног дела односно својину на целокупној заоставштини. Такође је у првостепеном поступку утврђено да тужиља остварује инвалидску пензију и да је сувласник спорног стана у укупној квоти од 3/4, што значи да није без средстава за живот и без имовине. Поред тога, тржишна вредност дела спорног стана у квоти од 1/2 која је припадала оставиоцу, није тако мала, јер је вештачењем утврђено да цео стан вреди 2.100.000,00 динара.
Са напред наведених разлога, чак и да је тужба поднета благовремено, нису били испуњени законски услови прописани ст. 2 и 3 наведеног члана да се тужиљи, као брачном другу оставиоца досуди у својину целокупни стан односно и својинска квота која је припадала оставиоцу, као његова заоставштина.
(пресуда Основног суда у Чачку, Судска јединица у Горњем Милановцу, П.2357/10 од 14.07.2010. године и пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Гж.3786/10 од 25.01.2011. године)