ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА НА НЕОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ

Након доношења Закона о раду („Службени гласник РС“, број 70/01) уколико послодавац са запосленим не закључи уговор о раду сматра се да је запослени засновао радни однос на неодређено време даном ступања на рад.

Из образложења:

Одредбом члана 18. став 2. Закона о раду прописано је да ако послодавац са запосленим не закључи уговор о раду у складу са ставом 1. овог члана (у писаном облику) сматра се да је запослени засновао радни однос на неодређено време даном ступања на рад.

У конкретном случају тужилац је код туженог радио у периоду од 09.01.2002. године до 08.04.2002. године без закљученог писаног уговора о раду, на основу усменог договора са туженим, а за рад на радном месту пекара, са зарадом од 450 до 500 марака месечно, па је у смислу наведеног законског прописа наступила законска фикција да је засновао радни однос на неодређено време даном ступања на рад односно почев од 09.01.2002. године. Одредбом члана 123. Закона о раду прописано је да сва новчана потраживања из радног односа с обзиром да се сматрају оброчним давањима застаревају у року од 3 године од дана настанка обавезе. Међутим, овом одредбом није прописана застарелост права запосленог да утврђује постојање радног односа, због чега је неоснован жалбени навод туженог да је тужба тужиоца неблаговремена.

Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1.бр.2225/10 од 27.09.2010. године.